Psihosomatkse karakteristike odraslih 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Uvod
Da bi se moglo govoriti o osobinama tj. karakteristikama odraslih potrebno je odredi pojmove odraslosti, psihičkih i fizičkih osobina ličnosti što je usko povezano sa teorijama ličnosti.
Odrastao, čovek u procesu obrazovanja i učenja predstavlja bitno drugačiji kvalitet u odnosu na dete, kako zbog svog životnog i radnog iskustva, tako i zbog svog socijalnog statusa, ali i obrazovnog nivoa i psiho-fizičkih osobina. S obzirom na to, neizostavno se nameće problem sagledavanja psiholoških osnova obrazovno-vaspitnog rada sa odraslima, što je u funkciji boljeg i sveobuhvatnijeg razumevanja i osmišljavanja tog procesa.
U savremenoj psihološkoj i andragoškoj literaturi ima dosta neslaga-
nja u vezi sa definisanjem pojma odraslosti. Pri tom, u mnogim psiholo-
škim izvorima nailazimo na izjednačavanje pojma odraslosti i zrelosti
sni u tome da nije nimalo jednostavno odrediti pojam odraslosti odnosno
zrelosti, iako takvi pokušaji nisu retki.
Jedna od osnovnih psihičkih osobina po kojoj se odrasli razlikuju u odnosu u odnosu na decu je zrelost.
Pojam odraslosti
U savremenoj psihološkoj i andragoškoj literaturi ima dosta neslaga-
nja u vezi sa definisanjem pojma odraslosti. Pri tom, u mnogim psiholo-
škim izvorima nailazimo na izjednačavanje pojma odraslosti i zrelosti
sni u tome da nije nimalo jednostavno odrediti pojam odraslosti odnosno
zrelosti, iako takvi pokušaji nisu retki. Tako ruski psiholozi Petrovskij i
Jaroševskij ističu da zrelost označava »tendenciju ka dostizanju najvišeg
razvitka duhovnih, intelektualnih i fizičkih sposobnosti čovekove ličnos-
ti«.
Američki psiholog Reber je nešto uopšteniji u određenju zrelosti, na-
glašavajući da termin »specifikuje vrstu postignutog rasta«. On pominje
nekoliko vrsta zrelosti, kao što su intelektualna zrelost, emocionalna zre-
lost i seksuaina zrelost, koja se za razliku od prve dve i drugih vrsta zre-
losti može »razložno i dobro definisati«. Naš psiholog Krstić određuje
zrelost kao »dostignuto znanje nekog organizma koje strukturalno i fun-
kcionalno odgovara merilima pune razvijenosti. Termin podrazumeva
procese razvoja i zrenja, kao i kriterijum optimalne tačke ustrojstva, koja
obezbeđuje najbolje oblike ponašanja« (D. Krstić, 1991, str. 637).
zbog promenljivosti kriterijuma zrelosti i određenih problema »u operaci-
onalizaciji dimenzija duž kojih se opisuje dostignuti nivo zrelosti«. D.
Krstić objašnjava nekoliko vrsta zrelosti: emocionalnu zrelost, intelektu-
alnu zrelost, psihološku zrelost i socijalnu zrelost.
Andragozi, kao i psiholozi, pristupaju tumačenju pojma odraslosti, odnosno zrelosti veoma pažljivo. Pojam odraslosti se tako svodi, koliko na biološku toliko i više na socijalnu psihološku zrelost, shvaćenu kroz »rasuđivanje, autonomiju, odgovornost i preuzimanje životnih uloga od strane odraslih«.
U andragoškoj literaturi nisu retki ni pristupi u kojima se pojam odraslost isključivo pred-stavlja u okvirima socijalne i psihološke zrelosti. U takvim analizama problema, socijalna zrelost se povezuje sa životnim ulogama odraslih kao radnika, roditelja, odgovornih građana i sl., a psihološka zrelost objašnjava »svešću o sebi«, odnosno svešću odraslog da je suštinski odgovoran za ravoj sopstveni život«.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]